Moj doprinos štednji vode
Zemlju često nazivamo plavom planetom jer je više od 70% njene površine pokriveno vodom. Međutim, najveći deo vode – više od 97% je slana voda mora i okeana, a manje od 3% otpada na slatku vodu . Najviše slatke vode „okovano“ je u glečerima, a manjim delom teče u rekama, potocima, nalazi se u jezerima ili pod zemljom .
Zbog goleme potrošnje i sve većih zagađenja,
zdrave, čiste vode sve je manje te je zato neki već nazvaju plavim zlatom .
Voda – nepresušno blago ?
Prema podacima OUN – a danas
· 1,5 milijardi ljudi nema čistu vodu za piće
· U sledećih 25 godina taj će se · broj popeti na oko 5,4 milijarde .
· 80% oboljenja u zemljama trećeg sveta prouzrokovano je uzimanjem zagađene vode
· Oko 4.000.000 ljudi umre godišnje zbog korišćenja prljave vode .
Ko to muti vodu ?
Sve ljudske aktivnosti utiču na ekosisteme voda i mogu ugroziti slatkovodne izvore tj. količinu i kvalitet pitke vode. Tako danas mnogi krajevi u Evropi nemaju vode za piće iako vode imaju u izobilju . Vodu ugrožavaju :
– Štetne materije iz industrije
– Nepročišćene otpadne vode iz domaćinstava
– Prekomerno korišćenje otrova i đubriva u poljoprivredi
– Betoniranje i asfaltiranje · zbog izgradnje puteva i cesta
– Seča šuma
– Kisele kiše
– Nemar, nepotrebni gubici u vodovodnom sistemu RS
Koliko vode treba čoveku ?
Kad vode imamo uvek i u izobilju , ne razmišljamo o njenoj vrednosti i važnosti. Voda za većinu ljudi jednostavno izvire iz slavine. Retko razmišljamo o putu koji je voda iz vazduha i tla morala preći do nas. A još manje o tome kuda odlazi nakon što nestane u odvodnoj cevi .
Dnevna potrošnja iznosi oko 140 litara po osobi :
· Za piće i kuvanje potroši se 3 – 6l
· Pranje sudova 4 – 7l
· Čišćenje u stanu 5 – 10l
· Pranje veša 20 – 40l
· Kupanje i tuširanje 20 – 40l
· Telesna higijena bez kupanja 10 – 15l
· Ispiranje WC – a 20 – 40l
Vidimo da se vrlo mala količina vode potroši za piće i pripremanje obroka, samo 3-6 litara . Svu ostalu vodu koristimo za higijenu tela, odeće, prostorija. Samo za ispiranje WC – a , u kanalizaciju ode skoro 1/3 sve dnevne potrošnje vode .
Industrijska proizvodnja dobara i moderna poljoprivreda troše goleme količine vode: npr. za proizvodnju 1 tetrapaka potroši se oko 5l vode, svaka plastična vrećica košta 10 – 20l, svaka limenka 40l vode . Kilogram novog papira proguta oko 100l vode, dok se za proizvodnju jednog kilograma recikliranog papira potroši 10l .
Univerzalna primenljivost vode s jedne strane i neodgovorno ophođenje tim dobrom s druge , dovode do neprestanog smanjivanja zaliha čiste vode .
MOJ DOPRINOS ŠTEDNJI VODE
Voda i higijena tela
Najvše vode u domaćinstvu potroši se na održavanje higijene tela i na ispiranje WC – a .
Velika potrošnja vode nije znak neke posebne urednosti nego lakomislenog odnosa prema tom dobru .
Za kupanje u kadi npr potrošimo 150 – 180l vode , za tuširanje je potrebno 30 – 50l .
Neispravne slavine nepotrebno rasipaju vodu i troše novac: samo jedna kap vode u sekundi iz neispravne slavine godišnje naraste na količinu od 6200 litara. Ako voda iz vodokotlića curi u tankom mlazu, u sat vremena iscure i do 4 l, u jednom danu 88 litara. Štedeti vodu znači štedeti novac i štititi životnu sredinu.
Šta mogu da uradim ?
Za kupanje u kadi potroši se 3-4 puta više vode nego za tuširanje. Vodu štedimo ako se tuširamo .
Ako se poslužimo čašom, umesto da ostavimo da voda curi dok peremo zube, zube možemo kvalitetno oprati i s 2 dl vode .
Neispravna slavina i vodokotlić koji curi rasipaju vodu i novac.
Na tržištu postoje jednostavni uređaji pomoću kojih se reguliše količina vode za ispiranje WC – a. Ugradnjom u vodokotlić, pri svakom ispiranju WC školjke uštedi se do 5 litara vode .
Voda i higijena kupatila / WC – a
Za održvanje higijene WC -a trošimo gotovo 1/3 ukupne dnevne potrošnje vode. Moderni vodokotlići napravljeni su tako da se isti efekat može postići i s dvostruko manjom količiniom vode .
Bilo bi dobro kada bi smo i prilikom održavanja higijene kupatila i WC -a imali na umu zaštitu voda. Hemikalije za čišćenje WC -a spadaju u najagresivnije hemikalije u domaćinstvu .
Sredstva za dezinfekciju koja obično sadrže hlor sve se više reklamiraju . Reklame pokušavaju da nas ubede da je dezinfekcija WC -a, kupatila i podova nužna. Međutim, lekari se slažu u tome da je ona u domaćinstvima potpuno suvišna , osim u slučaju neke zarazne bolesti. Najveću korist od sredstava za svakodnevnu dezinfekciju kupatila, WC – a i kuhinja imaju proizvođači a najveću štetu – voda i životna sredina a i naš novčanik .
Mirišljavi kamen za WC šolju svojim jakim mirisom treba stvoriti utisak čistoće i higijene. Često sadrži paradiklorbenzol – hemikaliju iz porodice hlora i ugljovodonika koji zagađuju životnu sredinu i predstavljaju opasnost za zdravlje. U prirodi se sporo razgrađuju pa se nakupljaju u biljkama i životinjama te hranljivim lancem dospevaju i u ljudski organizam. Neki proizvođači nude tečna sredstva koja se takođe postavljaju u WC šolju . Ni ti proizvodi nemaju higijenski učinak koji obećavaju jer za higijenu WC -a nije merodavan sjaj u WC šolji niti ugodan miris, nego redovno čišćenje onog dela WC -a koji dolazi u dodir s telom .
Toaletni papir proizveden od recikliranog starog papira štiti životnu sredinu jer ušteda vode u proizvodnji takovog papira iznosi 90% .
Šta mogu da uradim ?
WC se može očistiti sunđerom, četkom i najjednostavnijim praškom za čišćenje (po mgućnosti bez hlora i fosfata). Za odstranjivanje kamenca umesto hemikalija koje sadrže kiseline primenimo sledeću formulu: sirće + sunđer + snaga mišića. Ne kupujemo proizvode koji sadrže sredstva za dezinfekciju (npr. hlor ) .
Hemikalije za čišćenje začepljenih kanalizacionih cevi posebno su agresivne. Nećemo morati da ih koristimo ako imamo na umu da WC nije kanta za otpadke: u WC ne bacamo ostatke hrane, hemikalije, lekove, opuške, uloške …
Umesto skupog , često obojenog i mirišljivog WC papira radije se odlučimo za neobojeni reciklirani papir .
Voda i pranje veša
Potrošnja deterdženata u zapadnoevropskim zemljama u poslednjih 40 god. učetvorostručila se . Dok je šezdesetih
godina godišnja potrošnja po stanovniku iznosila oko 2 kg ,
danas svaki stanovnik – od novorođene bebe do starice i starca – potroši više od 10 kg godišnje .
Znoje li se odrasli danas više? Prljaju li se deca češće? Niti se odrasli više znoje, niti su deca više umazana, već proizvodjači sredstava za pranje više reklamiraju svoje proizvode .
Oni vešto koriste prirodnu i osnovnu ljudsku težnju za čistocćom, za redom. Reklame nam poručuju da belo rublje nije dovoljno belo, da šarena odeća nema svežinu, da mekano mora biti još mekše, a čisto još čistije. S prljavim vešom se zaradjuje čist novac. I to veliki novac .
Deterdženti za pranje veša mogu da sadrže i do 15 različitih hemikalija. Neke su zadužene za otapanje nečistocće, druge za omekšavanje vode, treće služe za izbeljivanje, četvrte da mirišu, pete služe da se zrnca deterdženta ne slepe …
Omekšivači rublja osim boje, mirisa, sadrže i sredstva za konzerviranje. Jedan od konzervansa je i formaldehid koji izaziva alergije, a sumnja se da može izazvati rak. Omekšivači predstavljaju opasnost za zdravlje i sasvim nepotrebno i besmisleno ugrožavaju život u vodi.
Sve te hemikalije s prljavom vodom dospevaju u reke i more .
Nažalost, naši proizvođači deterdženata na proizvodima najčešće ne navode o kojim je hemikalijama reč ili ih pak navode na engleskom ( ? ! ) jeziku i to jedva vidljivo .
Nažalost, strani proizvođači prodaju kod nas proizvode koje u svojim zemljama ne smeju prodavati. Na primer, one koji sadrže fosfate. Fosfati iz deterdženata pospešuju rast i razmnožavanje algi na štetu drugih živih organizama u rekama i morima .
Šta mogu da uradim ?
Univerzalni deterdženti sa oznakom 30 °, 60 ° i 90 ° sadrže veliki broj hemikalija. Većina hemikalija u tim sredstvima nije nužna za pranje šarenog i finog rublja. Štaviše, neke od njih na nižim temperaturama uopšte ne deluju. Tako besmisleno i bespotrebno trošimo novac i pritom temeljno ugrožavamo život u vodama. Takav deterdžent koristimo naročito štedljivo i to samo za pranje jako prljavog belog veša.
Svo ostalo rublje može se prati deterdžentima za pranje finog i šarenog veša sa oznakom 30 °, 40 °, 60 °. Oni manje zagađuju vode.
Svaki deterdžent, pa i onaj koji ima eko ili bio oznaku u većoj ili manjoj meri opterećuje životnu sredinu. Zato deterdžente koristimo štedljivo tj. nikad ne upotrebljavamo više nego što piše na uputstvu za korišćenje. Višak deterdženta rublje neće učiniti čistijim, ali će ugroziti životnu sredinu i naš porodični novčanik .
Ne kupujemo deterdžente na kojima nije otisnut sastav.
Pre kupovine pročitamo sastav deterdženta i izbegavamo one sa fosfatima.
Malo i srednje prljavo rublje peremo bez pretpranja. Tako štedimo 30% vode, 40% energije i 30% deterdženta .
Mašinu uključimo tek kad je puna. Poluprazna mašina znači rasipanje vode, rasipanje energije, rasipanje deterdženta.
Ne upotrebljavamo omekšivače za veš.
Voda i pranje / čišćenje odeće
U pamučnom vešu i odeći manje se znojmo pa ih ne moramo tako često prati .
Vunena odeća dobro greje, dobro upija znoj, neutrališe mirise, odbija prljavštinu .
Sintetička vlakna ( poliakril , poliester , poliamid … ) pored mnogih prednosti imaju i nedostatak što ne upijaju dobro telesnu vlagu, ne neutrališu telesne mirise pa se odeća mora češće prati. Osim toga, sintetička vlakna ne podnose temperature pranja iznad 40 °. Zato jače zaprljanu odeću ( ulje , mast i sl ) moramo hemijski čistiti .
Hemijsko čišćenje vrši se vrlo otrovnim hemikalijama iz grupe hlorovanih ugljovodonika . One kod čoveka nadražuju sluzokožu, oštećuju jetru i bubrege, talože se u masnom tkivu, izazivaju rak. U prirodi se teško razgrađuju i nakupljaju u biljkama i životinjama pa hranljivim lancem dospevaju i u ljudski organizam .
Šta mogu da uradim ?
Odeću napravljenu od različitih materijala ( kombinacija vune, kože, metala, ukrasnih perlica … ) ne prati, nego samo hemijski čistiti. Zato bi je valjalo izbegavati .
Odeću koja je u direktnom kontaktu sa kožom ( bluze, košulje, džemperi, pantalone ) nosimo na hemijsko čišćenje samo u izuzetnim slučajevima .
Hemijski očišćenu odeću, posebno deblju ( kaput ) ostavimo najmanje 24 sata na vazduhu kako bi isparili ostaci otrovne hemikalije .
Voda i pranje posuđa
Slično kao deterdženti za pranje veša i sredstva za pranje posuđa sadrže nekoliko hemikalija, među ostalima i tenzide . To su hemikalije koje rastvaraju nečistoću i neophodni su sastojak svih sredstava za pranje i čišćenje, deterdženata za pranje veša, sredstava za održavanje higijene tela . Najpoznatiji tenzid je sapun . Površinski mogu izazvati velike probleme u vodama stvarajući penu . Stoga i sredstva za pranje sudova moramo razumno koristiti. Moderne mašine za pranje sudova troše mnogo manje vode i električne energije nego stariji modeli mašina. Mašinsko pranje sudova u modernoj mašini može doprineti štednji vode i energije pod uslovom da mašinu uključimo kad je puna. Kod mašinskog pranja najveći problem za životnu sredinu predstavlja deterdžent. Naime, umesto naših ruku posao pranja moraju obaviti jake hemikalije. One između ostalog sadrže i velike količine fosfata, ponekad i hlor .
Sjaj za posuđe potpuno je suvišan, nema nikakvu
higijensku ulogu, ali zagađuje vode jer osim drugih hemikalija sadrži i tenzide .
Šta mogu da uradim ?
Poluprazna mašina rasipa vodu i električnu energiju. Zato je uključujemo tek kad je puna. Predpranje uglavnom nije neophodno ako sa sudova prethodno očistimo ostatke hrane ( ne u WC , nego u otpadke ! ). Tako štedimo vodu i energiju .
Štedljivo s deterdžentom za pranje sudova! Korisno je ispitati kolika je najmanja količina deterdženta dovoljna da posuđe bude čisto. Često je dovoljno mnogo manje nego što smo mislili. Sjaj za posuđe nepotrebno povećava količinu tenzida u vodama. Oprano posudje čisto je i bez sjaja!
Vodu zagađuju i ostaci hrane, masnoća, ulja . Staro kuhinjsko ulje ne sipamo u WC, nego ga stavimo u bocu i začepljenu bacimo u smeće. Ostatke jela ne bacamo u WC .
Voda i pranje automobila
Svog limenog ljubimca obično njegujemo tako da ga peremo i usput ostavimo vodu da curi. Tako se prilikom svakog pranja uništi do 200 l pijaće vode, a tlo zaprlja ostacima ulja, čađi, prašinom teških metala, sastojcima deterdženta .
Jedna kašičica motornog ulja npr. može zaprljati 5000 litara pitke vode.
Šta mogu da uradim ?
Pranje automobila najbolje je obaviti u perionici. Ne preterujmo s čestim pranjem automobila.
Postoje li u gradu perionice automobila koje pročišćavaju otpadnu vodu i istu vodu upotrebljavaju više puta?
Ako iz bilo kog razloga peremo automobil u dvorištu, za taj posao dovoljna je kofa vode, sunđer i štedljivo doziran deterdžent.